Aerodrom u Nišu, današnja vazdušna luka „Konstantin Veliki“, ima bogatu i dinamičnu istoriju.
Ideja o povezivanju Niša vazdušnim putem nastaje još davne 1935. godine, kada je Aeroput obavio prvi linijski let kroz naš grad, ali je rat skoro prekinuo tu priču. Pista je izgrađena 1952. godine, a značajno je modernizovana kasnih sedamdesetih.
U narednim decenijama, razvijao se u regionalni centar vazdušnog saobraćaja. Tokom 70-ih i 80-ih godina uspostavljene su brojne redovne i čarter linije JAT-a i drugih aviokompanija
Veliki trenutak desio se 12. oktobra 1986. godine, kada je aerodrom svečano otvoren prijemom Boeinga 737-300 i svečanim letom – simbolom ambicija i povezanosti.
Deceniju nakon, kada je aerodrom pretrpeo velika oštećenja, ponovo je obnovljen i pušten u funkciju 12. oktobra 2003. godine, uz podršku Norveške – dokaz ne samo solidarnosti, već i naše volje da ponovo poletimo.
Od 2015. godine kreće period snažnog razvoja zahvaljujući dolasku niskotarifnih kompanija kao što su Wizz Air i Ryanair, čime Niš postaje prepoznat kao symbol razvoja juga Srbije i regiona. Broj putnika od tada raste rekordnim tempom i aerodrom beleži najbrži rast u zemlji.
Poseban značaj za Aerodrom Niš predstavlja dolazak Air Serbia u julu 2019.godine i uvođenje linija od javnog značaja (PSO – Public Service Obligation). Ova državna podrška omogućila je da Niš bude povezan sa ključnim destinacijama u regionu i Evropi, što je od strateške važnosti za građane i privredu juga Srbije. Dolazak nacionalnog avio-prevoznika učvrstio je poziciju aerodroma kao važnog čvorišta i pokazao stratešku nameru države da ravnomerno razvija vazdušni saobraćaj u Srbiji.
U periodu pandemije COVID – 19 , kao i čitav avio-sektor u svetu, i Aerodrom Niš je bio teško pogođen
Tokom 2020. godine broj putnika se smanjio za više od 60 % u odnosu na 2019, a u aprilu i maju zabeležen je gotovo potpuni prekid saobraćaja. U 2021. godini broj putnika stagnirao je na niskom nivou, ali su se redovne linije postepeno vraćale, uz veliku ulogu Air Serbia u obnovi saobraćaja.
Novi istorijski iskorak ostvaren je 23. jula 2024. godine, kada je svečano otvorena savremena zgrada putničkog terminala. Ovaj objekat značajno je unapredio kapacitete aerodroma, omogućio bolje uslove za putnike i obezbedio infrastrukturu dostojnu modernog međunarodnog saobraćaja.
Danas Aerodrom „Konstantin Veliki“predstavlja ključnu vazdušnu kapiju juga Srbije. Sa modernizovanim terminalom otvorenim 2024. godine, kapaciteti su značajno unapređeni, a rast broja putnika potvrđuje njegov strateški značaj. Niš je povezan sa brojnim evropskim destinacijama i predstavlja važan oslonac za razvoj turizma, privrede i investicija u regionu.
Aerodrom Niš tako ostaje simbol upornosti i strateškog značaja – kapija ka svetu koja se stalno razvija, prilagođava i raste sa svojim gradom.
Prvi let na Aerodromu Niš kod Trupalskih šuma obavljen je 1.maja 1935.godine kada je prvi srpski nacionalni avio-prevoznik „Aeroput“ leteo na ruti Beograd – NIŠ -Skoplje – Bitolj – Solun.
„Aeroput“ poslednji let iz Niša obavio na liniji Beograd – Niš. Nakon toga su letovi obustavljeni zbog izbijanja II sv. rata.
Nakon završetka II sv. rata na današnjoj lokaciji 1952.godine izgrađena je betonska poletno-sletna staza.
Novi nacionalni avio-prevoznik Jugoslovenski Aerotransport (JAT) uspostavlja redovni avio-saobraćaj iz Niša gde nastavlja da prevozi putnike tako gde je stao „Aeroput“ 1939.godine. Zajedno sa Pan Adria-om leti do Dubrovnika, Tivta i Splita.
U periodu od 1972. do 1985.godine čelni ljudi grada Niša donose odluku o osnovanju preduzeća za vazdušni saobraćaj Aerodrom Niš. U periodu od 1985. do 1986. godine izvode se radovi na izgradnji putničkog terminala, rulne staze, platforme i tehničkog bloka, da bi se nakon toga uz dosta poteškoća svečano otvorio za vazdušni saobraćaj.
Aerodrom Niš uz veličanstven aeromiting i prisustvo desetine hiljada Nišlija svečano je otvoren za vazdušni saobraćaj 12.oktobra 1986.godine sletanjem prvog mlaznog aviona JAT-a, tipa B737-300 (registarske oznake YU-ANI), na liniji iz Beograda sa tadašnjim zvanicama. Prvi putnički let realizovan je iste večeri i to avionom tipa DC-9 na liniji Beograd – NIŠ – Beograd.
Još jedna jugoslovenska avio-kompanija, Inex-adria, 1987.godine uspostavlja letove sa našeg aerodroma koja je letela paralelno sa JAT-om. Do 1990. godine Inex-adria sa našeg aerodroma je letela do nekoliko domaćih i stranih destinacija i to do Ljubljane, Zagreba, Splita, Londona i Ciriha.
Sa našeg aerodroma JAT je leteo ka 10-tak destinacija širom Evrope, sem u vreme sankcija, i to do Beograda, Tivta, Ciriha, Ljubljane, Londona, Zagreba, Dubrovnika, te do Diseldorfa i Štutgarta preko Beograda odnosno Hamburga preko Zagreba. Najveći jugoslovenski čarter avio-prevoznik Aviogenex sa Aerodroma Niš leteo do Tivta, Dubrovnika i Ciriha.
Zbog rekontrukcije piste na aerodromu Sofija u Bugarskoj, nemački i austrijski nacionalni avio-prevoznici, Lufthansa i Austrian Airlines, na par meseci leteli su sa našeg aerodroma ka Frankurtu, Minhenu i Beču.
Tokom 78 dana NATO agresije na SR Jugoslaviju, naš aerodrom nije ostao pošteđen napada od strane agresora. Poletno-sletna staza pogođena je 57 puta, dok su ostale manevarske površine i putnički terminal značajno oštećeni.
Vlada Norveške i Grad Niš nalaze način da avio-saobraćaj sa našeg aerodroma ponovo zaživi, te je zahvaljujući donaciji Norveške poletno-sletna staza rekonstruisana i produžena, izgrađen je novi kontrolni toranj i sanirana su oštećenja na drugim objektima, te je dograđen i putnički terminal. 12.oktobra 2003.godine Aerodrom Niš je ponovo otvoren za vazdušni saobraćaj sletanjem aviona JAT-a, tipa B737-300, na liniji iz Beograda.
Zajedno sa Jat Airways-om (nekadašnji Jugoslovenski aerotransport (JAT)) Montenegro Airlines je do 2006.godine povezivao naše putnike sa Cirihom odnosno 2009.godine do Tivta. Sa druge strane Jat Airways leteo je do Ciriha, Tivta, Herakliona, Bodruma i Antalije.
Britanski turoperateri u saradnji sa brinatanskom avio-kompanijom Thomson sa našeg aerodroma leteo je ka Londonu tokom zimske sezone gde su britanski turisti skijali na Kopaoniku.
Čarter avio-prevoznik Freebird Airlnes sa našeg aerodroma tokom letnje sezone uspostavlja letove ka Antalije. U okviru Air.net projekta italijanski avio-prevoznik Mistral Air leteo je do Trsta.
Nakon što je grad Niš ukinuo subvencije Montenegro Airlines-u krajem 2013.godine, tokom 2014. godine vode se intezivni pregovori sa mađarskim niskotarifni avio-prevoznikom Wizz Air o pokretanju prvih letova iz Niša. Potpisivanjem prvog komercijalnog ugovora krajem 2014.godine, sredinom 2015.godine Wizz Air pokreće prve letove sa našeg aerodroma ka Malmeu i Bazelu.
Najveći niskotarifni avio-prevoznik iz Irske, Ryanair, krajem 2016.godine uspostavlja svoje prve letove sa našeg aerodroma i to do Berlina, Milana odnosno aerodroma Bergamo, Bratislave i Diseldorfe odnosno aerodromu Vece. Tokom ove godine Wizz Air uvodi linije ka Dortmundu, Ajndhovenu i Memingenu.
Nakon 8 godina, ali po prvi put, švajcarski nacionalni avio-prevoznik SWISS uspostavlja letove do Ciriha, a nekoliko meseci kasnije i druga švajcarska avio-kompanija Germania Flug takođe uspostavlja letove do ove destinacije ka kojoj leti do kraja letnje sezone. Tokom ove godine prošireni su i modernizovani šalteri za registraniciju putnika i saniran je krov i fasada putničkog terminala. Ryanair uveo je krajem godine novu liniju ka Stokholmu.
Poseban značaj za Aerodrom Niš predstavlja dolazak Air Serbia 1.jula 2019.godine i uvođenje linija od javnog značaja (PSO – Public Service Obligation). Ova državna podrška omogućila je da Niš bude povezan sa ključnim destinacijama u regionu i Evropi, što je od strateške važnosti za građane i privredu juga Srbije
Period pandemije COVID -19
Tokom 2020. godine broj putnika se smanjio za više od 60 % u odnosu na 2019, a u aprilu i maju zabeležen je gotovo potpuni prekid saobraćaja. U 2021. godini broj putnika stagnirao je na niskom nivou, ali su se redovne linije postepeno vraćale, uz veliku ulogu Air Serbia u obnovi saobraćaja.
2022. godina donela je snažan oporavak – aerodrom je opslužio gotovo 400.000 putnika, što je rast od preko 160 % u odnosu na 2021.
Rekordan broj opsluženih putnika — 448.312
Novi istorijski iskorak ostvaren je 23. jula 2024. godine, kada je svečano otvorena savremena zgrada putničkog terminala. Ovaj objekat značajno je unapredio kapacitete aerodroma, omogućio bolje uslove za putnike i obezbedio infrastrukturu dostojnu modernog međunarodnog saobraćaja.
Aerodrom obeležio 90 godina od prvog leta.
